Социјална неправда

Како је све започело? Масовном крађом, као и увек. Неки су крали више, неки су крали мање, али углавном су се узимале огромне количине новца из монетарних фондова који су требали бити помоћ нашем народу, његовој добробити, а не нашим корумпираним политичарима и добробити њихових рачуна. И док они уживају на годишњим одморима на својим прескупим мегаломанским јахтама, радници остају без посла, а њихови шефови се купе изван државе како би се још једном окористили новцем приватизације. Радници свих тих творница и фабрика штрајкују, моле за помоћ, а шта ради остатак напаћене масе и нације? Ћути као и увек. Маса навикнута на лажи политичара, медија који нам говоре о светлијој и знатно бољој будућности. Док држава пропада, раднички човек остаје сам са собом, на још једној прљавој улици. Како и зашто смо ушли у кризу, то нам не говоре. Једног дана је само пукла танка нит која нас је делила од сиромаштва и ето, сад смо ту, са 790.000 незапослених и у најмању руку још толико радника који не примају плате већ 6 месеци. Је ли то поштено, питају се сви. Засигурно није. Омладина нема перспективу па се одаје дроги, алкохолу и осталим опијатима модерног друштва, све на рачун тога да их ућуткају. Зашто смо толико бојажљив, ћутљив народ да морамо мислити оно што нам они кажу да морамо да мислимо? Искључите телевизоре, не читајте њихова жута гласила и не верујте њиховим лажима и обманама. А постоји ли решење? Постоји и одувек је постојало, само, мало је оних који имају снаге и воље све започети. Народе ове пропале државе, хоћете ли стајати са стране? Када вас једног дана питају где сте били „кад је грмило“, хоће ли вам бити угодно признати да сте били део заглупљене масе? Активирајте се! Дигните глас против корумпираног, поквареног система који безумно краде вашу имовину и имовину ваше деце! Реците већ једном – крај тиранији и лажним вредностима! Не треба вам организација, не треба вам странка да бисте покренули свој локални ниво свести, ширите свест и ширите поруку поноса. Покажите да ви, као народ, још увек делујете и да сте спремни дати све само како бисте искоренили зло у овој земљи. Кредитна маса овог народа је превелика, стотину легалних и стотину нелегалних кредита, људи узимају кредите које нису способни отплаћивати, а затим настају уцене, ликвидације, одузимање имовине у трострукој вриедности кредита… Па чему онда све то? Ако имате имало људске савести, ако имате имало достојанства, схватићете овај текст као надахнуће за будућа дела. Не требају нам акције за једну, две, пет или стотину година, акција нам треба сада!

Устанимо сви за подршку свим радницима који су избачени на улицу!

Народ не би требало да се боји своје владе, влада би требала да се боји свог народа!