понедељак, 29. април 2013.

Julius Evola



Јулиус Евола, чије је право име било Baron Giulio Cesare Andrea Evola, био је италијански филозоф, расни теоретичар, езотериста, херметиста и окултиста; пречесто његов ангажман унутар фашистичког италијанског режима засењује његово велико дело као херметисте, езотеристе и окултисте. Рођен је 19. маја 1898. у племићкој сицилијанској породици, а умро 11. јуна 1974. Борио се у Првом светском рату као артиљеријски официр. Једно кратко време био је привучен од стране футуристичког покрета који је водио Filippo Marinetti, али је својим сликама и поезијом ипак постао експонент дадаизма у Италији.

Евола је себе сматрао чуварем "Традиције", а овде се пре свега мисли на традицију у виду магијског, древног погледа на свет и универзум, у свету преданом декаденцији, организованом злу и духовном забораву.

Његов покушај да утиче на фашистички и нацистички режим није успео; није могло бити говора о ширењу магијских и духовних идеја унутар режима који су били посвећени земаљској власти, а не еволуцији човечанства, како је он једно кратко време сматрао.

У двадесетим годинама XX века, Евола је ушао у свет духовних, трасцедентних и супра-рационалних студија; интересовања су га одвела у окултно, алхемију и магију, апосебно је проучавао источњачка учења - тибетански ламаизам и Vajrayana тантричку јогу, при чему је истраживао и употребу халуциногеног биља у циљу ширења свести. Међутим, касније ће напустити и тантру и експериментисање са биљкама.

1927. године, у сарадњи са другим италијанским езотеристима, основао је "Gruppo di Ur", чији је циљ био да да "душу" фашистичком покрету путем оживљавања римског паганизма.

Подршка коју је Евола давао фашистима темељила се искључиво на његовој нади да ће фашистички покрет искоренити јудео-хришћанску религију и увести "пагански империјализам" који ће за свој узор имати Римску империју.Међутим, Евола није уживао подршку фашиста; као и један број других еминентних фашиста, Евола се гнушао фашистичког национализма и ослањања на масе које је сматрао заглупљеним и неспособним за било какав напредак, те се у врло ретким приликама појављивао на масовним парадама и окупљањима који су били тако карактеристични за фашизам и нацизам.

Даље његово разочарење фашизмом уследило је након потписивања конкордата између Ватикана и фашистичке партије, чиме је практично католичко хришћанство постало званична државна религија. Надао се да ће моћи да измени фашистичко веровање и усмери га ка својој тардиционалистичко-паганској философији, и у том циљу основао је 1930. "Torre", двонедељни часопис како би промовисао своју конзервативно-револуционарну философију и указао на демагошку природу службеног фашизма.
Фашистичка влада је угасила часопис и кренула у пропагандни рат против Еволе и његовог особља; тај рат је био тако јак да је Евола једно време, на инсистирање његових пријатеља, био опкољен телохранитељима, људим акоји су делили његове идеје.
Међутим, Бенито Муссолини је прошитао Еволино дело "Sintesi della dottrina della razza" и био толико импресиониран оним што је назвао "јединственим римским обликом фашистичког расизма" који се темељио на духовном расизму, за разлику од бруталног физичког расзима на делу у нацистичкој Немачкој, да је одлучио да се лично сретне са њим. Уз Мусолинијеву подршку, Евола је издао још једно своје дело, "Sangue e spirito", које је било у супротности са немачким обликом расизма, али је ипак уживао поштовање у немачким круговима.
По избијању 2. светског рата, Евола се добровољно пријавио за одлазак на источни фронт како би се борио против комуниста, али је одбијен на основу бирократских заврзлама створених од стране његових непријатеља. Након пада режима у Италији 1943., пребегао је у Немачку,  где је радио као истраживач слободног зидарства, при Ahnenerbe-у, оделењу SS-а које се бавило духовним и "духовним" истраживањима.

Имао је обичај да за време терористичког бомбардовања немачких градова од стране савезника шета улицама градова док су бомбе падале, како би "искушавао своју судбину". За време једног таквог бомбардовања, гелер је оштетио његову кичму и везао га за инвалидска колица до краја живота.

Нема коментара:

Постави коментар