У част народа који је 04. октобра 1993. устао против Јељцинове диктатуре.
На улицама су лица безбојна и тмурна.
И поново над домовином мрак диктатуре
Ни руског крика, ни руских новина
Помрачење Русије на много година
Опет су нас они, као децу тукли
И руски тенкови по Русима пуцали
И гнусно и горко до суза у души
Зар више никада нећемо устати?
Може бити, да су пуцали у било ког преосталог
Последњи борци у беззаконој страни?
И робови немају свест о кривици.
Валерий Хатюшин
Нема коментара:
Постави коментар