Некада сте безбрижно ходали улицама, посматрали друге људе, нека насмејана, нека тужна лица. Повремен пролазак патролних кола вас није узнемиравао, они само раде свој посао. Али данас, у држави за коју је срамотно рећи да је слободна и суверена, уместо сигурности, топлине и посла добијате надзор. Нормално, све се то ради у интересу грађана, јер закони и надлежна тела су донешена како би вас заштитила. Заштити ће вас од ваше индивидуалности, слободног мишљења, права на глас, а вероватно и удисањем кисеоника на крају, или ће вам барем лепо наплатити порез на њега. Систем је постао репресиван, постављају камере широм градова како би “заштитили” грађане. Надгледање грађана и увод у њихове животне навике, свакодневна кретања, знаће шта читате, радите, говорите. Приватност је сад ствар државе, нема потребе за страхом, она нас штити као и увек.
Огромне цифре издвојене за надзор, како би спречили “хулиганске испаде” попут писања графита, непрописног паркирања или пак живота, јесу новац који је издвојен из пореза. Успешно смо обавили посао, ограничили су нас на кавез наших властитих домова, али ни то више није сигурно, јер ето од сад имају и могућност за легално упадање у станове и снимање сваког вашег корака. Поставља се питање : Јесмо ли тако стекли равноправност и праву истинску слободу? Репресивним органима и техникама којима су се могле дичити агенције старе државе. Како то да грађанину нису доступни увиди у те видео записе него само органима власти? Одговор је јасан, камере нису то да би иког заштитиле, била то имовина или особа, већ још један начин да се грађани натерају у параноју и страх... али из страха се рађа бес, а из беса револуција! Заборавили су да колико год се трудили да угасе бунт, да колико год тукли и хапсили људе који су активисти, дух правих бораца, не могу уништити! Систем је постао оно чега смо се годинама бојали. Али једно морамо схватити, нисмо ми они који би се требали бојати, јер својим поступцима систем је показао да се он боји нас, обичних људи.
Цене самог надзора су велике, али верујемо да су и доста веће, јер је опет одређена свота морала наћи све дубљи џеп власника предузећа која се бави израдом сигурносних камера постављених на наше улице. Ово неће смањити постотак казнених и прекршајних дела у Србији, већ само још већу фрустрацију људи који нас окружују. Данас камере и микрофони, сутра забране изласка након одредбе о полицијским часовима и сигурносне мере против људи који не буду исте поштовали! Мегафони са порукама: “Ми смо уз вас и уз вашу сигурност.” А онда можемо очекивати и безболне имплантате под своју кожу како би нас и даље контролисали, где смо, шта радимо, ко смо и о чему размишљамо.
Хвала ти „демонократијо“
Нема коментара:
Постави коментар